Српски рјечник

мо̑ћ, мо̏ћи f. 1. die Kraft, vires. 2. Јами мртве прћије, већ држи за моћ (у Сријему приповиједа се у шали да је казао Хрват своме другу, који је вукао за уздице кад им се поплашио коњ у таљигама, на којима су сједили) т. ј. за реп.