мр̏ва, f. (pl. gen.мр̑ва̑) 1.ein Brosamen, micula: замети те мрве да се не газе. cf. [троха], трошица. 2.н. п. нема ни мрве, gar nichts, kein Brosamen! (auch keinen Kropfen), ne mica quidem [cf.трина, шкрамица]: Какве су им шаинове обрве, | Занијеше моју памет до мрве.