Српски рјечник

на̀бити, на̏бије̑м, v. pf. 1. н. п. обруч на буре, hinaufschlagen, figo. 2. кога на колац, spießen, adigere stipitem per medium hominem. [cf. намаћи 4]. 3. stopfen, farcio [cf. нагњести], н. п. брашно да више стане у врећу или у чанак. 4. кућу, stampfen, tundere. 5. пушку, laden, impleo. cf. [vide] напунити [2]. 6. набити г... у, т. ј. најести се. 7. кудјељу, schlagen, tundo. 8. набити коме огњиште, т. ј. досадити му честим долажењем или дугијем код њега бављењем или чашћењем.