на̀бити, на̏бије̑м, v. pf.1.н. п. обруч на буре, hinaufschlagen, figo. 2.кога на колац, spießen, adigere stipitem per medium hominem. [cf.намаћи4]. 3.stopfen, farcio [cf.нагњести], н. п. брашно да више стане у врећу или у чанак. 4.кућу, stampfen, tundere. 5.пушку, laden, impleo. cf.[vide]напунити[2]. 6.набити г... у, т. ј. најести се. 7.кудјељу, schlagen, tundo. 8.набити коме огњиште, т. ј. досадити му честим долажењем или дугијем код њега бављењем или чашћењем.