Српски рјечник

на̏вала (на́вала), f. [cf. навал] 1. der Zulauf, concursus (н. п. у дућану). cf. [тишма], налога. 2.  Циганке продају ђевојкама навалу (биље или чини), да на њих навале просиоци. 3. der Drang, impetus, proclivitas: То је његова навала била, да се тако учини.