на̏вала (на́вала), f. [cf.навал] 1.der Zulauf, concursus(н. п. у дућану). cf. [тишма], налога. 2.Циганке продају ђевојкама навалу (биље или чини), да на њих навале просиоци. 3.der Drang, impetus, proclivitas: То је његова навала била, да се тако учини.