Српски рјечник

нада́вати, на̀да̑је̑м, 1. v. pf. genug geben, satis dedisse: не можеш му доста надавати. 2. v. impf. у воденици, у камен жито надавати, т. ј. руком помагати да би ишло више него што га само чекало нагони. 3.  н. п. руку, т. ј. заклањати се њоме подмећући је под сабљу или под нож, unterlegen, suppono. cf. [vide] [1] подметати [1].