Српски рјечник

но̀га, f. (acc. но̏гу pl. но̏ге, но́га̑ u. но̏гу̑̑,) 1. der Fuß, das Bein, pes. [cf. џолап]. 2. доћи коме наноге, selbst zu ihm kommen. 3. ићи коме пред ногу, Schritt vor Schritt, pedetentim. 4. (у Ц. г.) н. п. из свега је Спужа ногу изнио, т. ј. бољи је од свију Спужана. 5. (у Јадру) eine gewiße Anzahl, certus numerus, н. п. кад разрезују порезу, онда кажу: ово село има двије ноге, ово ногу и по, и т. д.