Српски рјечник

2. но̏ 1. (у војв. и зап. по варошима) aber, at. cf. [vide] али [1]. 2. (у Србији до времена Карађорђијева, als Parodie der germanisierenden Serben) nun, nu! age: но мој драги! 3. у Црној гори кашто се узима мјесто али, а у пјесмама на много мјеста не значи ништа. Ово је по свој прилици у обадва значења помијешано са но и са ну. 4. додаје се гдјекојијем ријечима на крају без и кака особитога значења, н. п. гдјено, кадно, којино, каоно [пано], [cf. ада] : Ђено лежи вода до кољена — Пано оде Шћепо низ Рудине — Којено су пет стотин' дуката.