2.но̏1.(у војв. и зап.по варошима)aber, at. cf.[vide]али[1]. 2.(у Србији до времена Карађорђијева, als Parodie der germanisierenden Serben) nun, nu!age: но мој драги! 3.у Црној гори кашто се узима мјесто али, а у пјесмамана много мјеста не значи ништа. Ово је по свој прилици у обадва значења помијешано са но и са ну. 4.додаје се гдјекојијем ријечима на крају без и кака особитога значења, н. п. гдјено, кадно, којино, каоно [пано], [cf.ада] : Ђено лежи вода до кољена — Пано оде Шћепо низ Рудине — Којено су пет стотин' дуката.