о̀бзинути, не̑м, v. pf. begähnen, obhio (?), d. i. in den Mund nehmen (und wieder heraus). Кад кога заболи грло, кажу му жене да обзине трипут комад хљеба говорећи: „пса грло боли а не мене“, па да га да псету, па ће га онда проћи грло. Кад у кога почне расти мртва кост, онда треба наћи дијете посмрче, да је обзине, па ће престати расти.