Српски рјечник

обѝље̑жје, n. (јуж.) 1. das Zeichen, signum, cf. [vide] знак: На вама су чудна обиљежја. 2. оно што се да први пут дјевојци (прстен, или новац какав) да се зна као да је већ испрошена, das Heirathspfand, pignus datum puellae in signum futuri conjugii.