о̀бор, m.1.Einzannung für die Schweine, Ochsen, sepimentutn pro suibus. Кад су бивали тефтиши Турци су и народ затворали у оборе. 2.мјесто испред куће (било заграђено или не било), н. п. изиђе на обор, der Hof, aula, [vide2двориште] cf.авлија: Мети дворе, тријеби оборе.3.in оборкнез, оборџенерао, ist es das deutsche Ober-, supremus.