Српски рјечник

о̀бор, m. 1. Einzannung für die Schweine, Ochsen, sepimentutn pro suibus. Кад су бивали тефтиши Турци су и народ затворали у оборе. 2. мјесто испред куће (било заграђено или не било), н. п. изиђе на обор, der Hof, aula, [vide 2 двориште] cf. авлија: Мети дворе, тријеби оборе. 3. in оборкнез, оборџенерао, ist es das deutsche Ober-, supremus.