Српски рјечник

о̀гањ, гња, m. 1. das Feuer, ignis. cf. ватра. Кад се сједи около огња, па што у огњу пукне и разбрка жерав, рече се: злотвору срце! т. ј. да пукне. 2. (око Имоск.) vide врућица: ово је добро од огња; ужегао се огањ у њему; Од јада га забољела глава! А врх тога огањ и грозница. 3. (у Далм.) vide табанџе.