Српски рјечник

о̏дрина, f. [cf. одриња] 1. (по југоз. кр.) винова лоза, која се пусти те нарасте уз каково дрво или онако уза што (у Србији се зове чардаклија), die Weinranke, rankender Weinstork, pampinus. [cf. ломача 1]. 2. приповиједа се да су ожењени људи у вријеме некакога зулума морали плаћати Турцима и одрину, т. ј. што спавају са својијем женама (а једни још веле што су Турци спавали с њиховијем женама, као и жвакалицу).