о̏дрина, f. [cf.одриња] 1.(по југоз. кр.)винова лоза, која се пусти те нарасте уз каково дрво или онако уза што(у Србији се зове чардаклија), die Weinranke, rankender Weinstork, pampinus. [cf.ломача1]. 2.приповиједа се да су ожењени људи у вријеме некакога зулума морали плаћати Турцима и одрину, т. ј. што спавају са својијем женама (а једни још веле што су Турци спавали с њиховијем женама, као и жвакалицу).