Српски рјечник

1. о̏ко, n. 1. das Auge, oculus: ока на око нијесам метнуо (н. п. цијелу ноћ), т. ј. нијесам заспао; Пуно као око; Од ока н. п. дати што, т. ј. од прилике, не мјерећи. 2. слијепо око, der Schlaf, tempus. 3. извор гдје вода тихо извире, der Quell, fons. [cf. извор]. 4. у језеру Скадарскоме крај бријега Црногорскога онако мјесто гдје се вода чини друкчија него у осталоме језеру . [cf. грло 7]. По свој прилици на овијем мјестима у дубини извире вода, за то у њих, као у млачу воду како настане јесен, навале укљеве те их Црногорци хватају у мреже, од којијех се највећа зове гриб, у који се у један пут може ухватити по двјеста хиљада ока укљеве. Овоме ће се човјек мало мање чудити кад чује да гдјекојијех година толико мноштво ове рибе навали у ока, да међу њом весло у води може стајати управо! Црногорци код овијех ока имају своје куће, у које излазе о крстову дне јесењему и ондје сједе хватајући и сушећи укљеву до часнога поста. Оваковијех је ока ондје познато пет, која се зову: Во̀ла̑ч, Ка̏ру̑ч, База̀гур, Ра̏њ и Пло̏ча; прва су два владичанска, а потоња три Цеклинска. 5. амбарско око, die Abtheilung, das Fach (im Magazin), loculus. [cf. окно 2, пријесјек]. 6. на чокоту пупак. Кад се чокот ореже на једно око, онда буде велика лоза а мало грожђа, а кад се ореже на два, онда буде мала лоза а много грожђа; а кад би се орезао на три ока, онда би било грожђа још више, али би се чокот већ покварио и постао би парлог. cf. око и крмељ. 7. у моста, der Bogen, arcus.