оћу́тети(ист.), оћу́тити(зап.) и оћу́тјети(југоз.), оћу́ти̑м v. pf.1.verstummen, obmutesco: Не би оћутио да му сто узлова на језику свежеш. 2.merken, animadverto, cf.[vide]опазити: А за њиме вашке ојађеле. | ОћутишеЈаковљевић-Пиља. 3.(у Дубр.)fühlen, sentio. cf. [нањушити]; осјетити.