Српски рјечник

1. пѐро, n. (pl. gen. пе́ра̑) 1. die Feder, penna: Лако као перо. 2. пера у рибе, die Flossen, Floßfedern, pinnae. 3. (у Дубр. и у Боци) лист, н. п. од зеља, руже, Blatt, folium [cf. перје] (по овоме се и по другијем крајевима говори перо лука): Пак довати једно перо карте. 4. десна (оштра) страна у раоника. 5. у путу, Feder, elater. cf. штенци [2 штене 2]. 6. (pl. пе̏ра, пе̑ра̑) на буздовану, die hervorragenden Bogen an der Keule, umbones clavae. 7. [cf. тарпош].