Српски рјечник

пи̏та[*], f. (pl. gen. пи̑та̑) ein Kuchen, placenta. Пита има различнијех, н. п. једне су савијене као гужвара [гужвача, повитица] и савијача [1], које су опет различне по ономе шта се у њих метне (н. п. месо или сир); друге су од простртијех по тепсији обги по којима се или између којијех се што метне као и у оне прве, пак се одозго најпослије једном покрије; овака је пита и гибаница, у коју се између обги меће меки сир измијешан са скорупом, млијеком и јајима; и урмашица је пита, али није од обги, него од тијеста закухана маслом и чини ми се цијеђем, од којега се тијеста начине мали колачићи од прилике као урме, и пошто се на брду обрну те на њима постану пругасте шаре, наређају се по тепсији, те се пеку, пак се најпослије заљевају медом размућенијем водом. [cf. баклава, сабирача].