Српски рјечник

2. пи́тати, пи̑та̑м, v. impf. 1. fragen, interrogo, rogo. 2. по југоз. кр.) begehren, peto [vide 1 искати 1]: Стидније је украсти него питати; Очима проси, устима не пита; | Питај блага колико ти драго — Од свакуда просци долазише. | Питају је до седам краљева — Пита штогођ за очину душу.