Српски рјечник

по̏ље, n. (pl. по̀ља, gen. по́ља̑, dat. по̀љима и т. д.) 1. das Feld, campus. 2. на поље! hinaus, foras [cf. ван 2, двор 4α]; на пољу, draußen, foris [cf. ван 3, ванка, двор 3]; с поља, von draußen, foris [cf. двор 5]. 3. тјера ме на поље, hinaus (um die Nothdurst zu verrichten) ; so auch mitten im Walde oder Felde: отишао на поље. [cf. двор 4β].