Српски рјечник

пра̏снути, не̑м (пра̏снух и пра̏скох, пра̏сну и пра̏ште) v. pf. 1. entschlossen, hurtig aufbrechen, erumpo: прасну му ћеф. 2. anbrechen (vom Tage), illucescere, cf. забијељети: Докле прасну зора од истока — Кад у јутру праште зора б'јела.