Српски рјечник

пре̏кре̑т, m. (loc. прекре́ту) 1. подвалак (округло дебело дрво) који се подметне под ваг те се ваг по њему помиче, н. п. кад се превлачи читава зграда, Unterlage unter dem Hebel, hypomochlion. [cf. стријела 3]. 2. (у Рисну и f.) der Umschwung, revolutio: стоји на прекрету (прекре́ти). cf. прекретња.