Српски рјечник

при́лика, f. 1. Gleichen, ejusdem sortis [cf. слика 1]: није то његова прилика, nicht seines Gleichen (alt und jung), paßt nicht zu ihm; Нашла слика прилику. 2. Bild, imago (у цркви). cf. [1] лик [1], слика [2]. 3. Zeichen, signum, omen: Прву свеци вргоше прилику: | Гром загрми на светога Саву. 4. по свој прилици, allem Anscheine nach  [cf. 2 радо 2, алалем]; није прилике да ће он то учинити, Aussicht. 5. на прилику, zum Beispiel, exempli causa. [vide примјер].