при́лика, f.1.Gleichen, ejusdem sortis [cf.слика1]: није то његова прилика, nicht seines Gleichen (alt und jung), paßt nicht zu ihm; Нашла слика прилику.2.Bild, imago(у цркви). cf.[1]лик[1], слика[2]. 3.Zeichen, signum, omen: Прву свеци вргоше прилику: | Гром загрми на светога Саву. 4.по свој прилици, allem Anscheine nach [cf.2радо2, алалем]; није прилике да ће он то учинити, Aussicht. 5.на прилику, zum Beispiel, exempli causa. [videпримјер].