1.ру́ка, f. (dat.ру̑ци, асс.ру̑ку, pl.ру̑ке, gen.ру́ка̑ и ру̀ку̑, рукама) 1.die Hand, manus: поћи (или приступити) коме к руци, т. ј. машити се да пољуби у руку. 2.има лијепу руку (који лијепо пише), Schrift, scriptura. [videрукопис1]. 3.од сваке руке (н. п. говорио сам), allerhand, vario: има воћа од сваке руке [videструка3]; од старе руке(у Боци) т. ј. Грчкога закона. 4.не иде ми од руке, т. ј. не да ми се, gelingen, succedere, [videприкладовати]. 5.није ми на руку, на през руку ми је, т. ј. с неруке ми је, es ist mir unbequem, alienum. [cf.наручан, палок]. 6.чинити коме што на руку, an die Hand gehen. 7.дошло му испод руке, unter der Hand, geheim, occulte. 8.der Arm, brachium: носи дијете на руци; боли ме рука у лакту; осијече му руку до рамена. 9.гађати из (дуге) пушке с руке, т. ј. не наслонивши је ни на што. 10.дугијех руку, т. ј. хоће да украде. 11.у бројењу новаца нешто се зове рука, чини ми се кад се у једап пут баци више [пет] комада, пак се броји један, и т. д.12.(у Ц. г.)das Glück, fortuna [vide1срећа]: Немојте се, браћо, препанути, | Имам добар биљег од јунаштва: | На мене је устресло тијело, | Биће наша, ако Бог да, рука — Бог ће дати, биће наша рука.13.човјек добре руке, н. п. кад коме што да или учини, па одонда она ствар пође у напредак; тако се каже: зла ме рука ручила, т. ј. човјек зле руке украо ми и одонда ми је пошло у назадак. [cf.ручити2]. 14.учинити што на брзу руку, kurzweg, simpliciter. 15.у једну руку има право, einerseits, partim.