Српски рјечник

1. ру́ка, f. (dat. ру̑ци, асс. ру̑ку, pl. ру̑ке, gen. ру́ка̑ и ру̀ку̑, рукама) 1. die Hand, manus: поћи (или приступити) коме к руци, т. ј. машити се да пољуби у руку. 2. има лијепу руку (који лијепо пише), Schrift, scriptura. [vide рукопис 1]. 3.  од сваке руке (н. п. говорио сам), allerhand, vario: има воћа од сваке руке [vide струка 3]; од старе руке (у Боци) т. ј. Грчкога закона. 4.  не иде ми од руке, т. ј. не да ми се, gelingen, succedere, [vide прикладовати]. 5.  није ми на руку, на през руку ми је, т. ј. с неруке ми је, es ist mir unbequem, alienum. [cf. наручан, палок]. 6. чинити коме што на руку, an die Hand gehen. 7. дошло му испод руке, unter der Hand, geheim, occulte. 8. der Arm, brachium: носи дијете на руци; боли ме рука у лакту; осијече му руку до рамена. 9.  гађати из (дуге) пушке с руке, т. ј. не наслонивши је ни на што. 10.  дугијех руку, т. ј. хоће да украде. 11. у бројењу новаца нешто се зове рука, чини ми се кад се у једап пут баци више [пет] комада, пак се броји један, и т. д. 12. (у Ц. г.) das Glück, fortuna [vide 1 срећа]: Немојте се, браћо, препанути, | Имам добар биљег од јунаштва: | На мене је устресло тијело, | Биће наша, ако Бог да, рука — Бог ће дати, биће наша рука. 13.  човјек добре руке, н. п. кад коме што да или учини, па одонда она ствар пође у напредак; тако се каже: зла ме рука ручила, т. ј. човјек зле руке украо ми и одонда ми је пошло у назадак. [cf. ручити 2]. 14. учинити што на брзу руку, kurzweg, simpliciter. 15. у једну руку има право, einerseits, partim.