Српски рјечник

са̀ба,* indecl. у јутру кад забијели зора и почне се дијелити дан и ноћ, онда се попне хоџа на џамију те учи саба (т. ј. виче да иду Турци у џамију да се моле Богу): Устај горе, наша неве, саба зора је! — Саба зора, ајде, драги, дома.