сврх [свр, саврх (савр)], (југоз.) [cf.сврху] 1.über, super, supra: једно сврх другога, über's andere, sus deque. 2.(у Ц. г.)убио га сврх себе(т. ј. лежећи рањен па кад му ко дође да осијече главу), über, supra. 3.so hoch als —, altitudine —: Чемерика сврх човјека.