Српски рјечник

си̏ла, f. 1. die Gewalt, Macht, vis, potentia [cf. зор; страхота]: Свака сила за времена, а невоља редом иде; Сила Бога не моли; Сила отме земљу и градове; Или је сила, или драга воља? Силом иде, силом једе; Силом прди, а рђом смрди oder: (од силе прди, а од рђе смрди); Силе те убиле! (у Сријему и у Бачк.; Он је проси, а брат сестре не да, | Сестра брату и у силу пошла. 2. adv. сила пута, sehr oft, saepissime [vide много] [cf. страхота (страота), страхоћа]: сила Божја, sehr viel, mirum quantum, сила сам изгубио, сила је изгубио и т. д.