Српски рјечник

сна́га, f. (асс. сна̑гу) 1. die Stärke, Kraft, vires [cf. крепост]: опасао се снагом, стао на снагу, der Jüngling ist in der Blüthe seiner Mannskraft. 2. der Leib, Körper, corpus, н. п. боли ме сва снага. cf. [vide] тијело [1]. 3. (у Хрв.) vide чистота [1].