Српски рјечник

1. спа̏сти, спа̏дне̑м, v. pf. 1. herabfallen, decido: [а)] спасти низ кулу значи и брзо сићи . cf. испасти [2]; [б)] спао му врат (кад боли у грлу око ресице, па жене прстом подижу). cf. крајници; [в)] спао му желудац, vide струнити се [1]. 2. на што, herunterkommen (arm werden), devenio eo ut —: Спала књига на два слова. 3. у месу, у лицу, т. ј. vide [1] опасти [2] mager werden, macesco. 4. fallen (im Preise), minori pretio venditur: спала цијена вину und спало вино. 5.