Српски рјечник

сто̀лица, f. (pl. gen. сто̏ли̑ца̑) 1. der Sessel, Stuhl, sella, [cf. 2 сто 1, столац 2, сточић, шкањ]. 2. (у Ц. г.) у дуге пушке од табана оно доље . cf. јалман. 3. (у Хрв.) vide [софра] синија (cf. сто): Још к отоме од злата столицу, На столици алин камен драги, | Да се види сестри вечерати | Усред ноћи као усред подне.