Српски рјечник

2. стр̏мо, n. (у Ц. г.) die Steile, locus arduus [vide 1 стрмен]: тамо, амо, стрму, брду, bergan, bergab, deorsum, sursum: И поскочи стрмом низ планину — Кад погледаш стрму испод града.