Српски рјечник

сту̀блина, f. 1. ein hohler aufrechter Stamm als Wasserbehälter, truncus cavus aquae colligendae. Гдје вода из земље слабо извире ондје се одозго метве стублина и у земљу се око извора укопа, пак се из ње послије вода захвата. cf. [дубило]; убао. 2. (у Рисну) шупље велико дрво, од којега би се споменута стублина могла начинити . [cf. стуглина].