Српски рјечник

та̀бан[*], m. 1. die Sohle, solea, cf. [vide] стопа [1]: У ширину од триста табана. 2. (у Боци) ударац по табану (а наш табан овамо се зове поплат): Сто табана по туђу поплату не боле; Одбили му 12 табана по поплату. 3. ein Theil des Pfluges, pars aratri. 4. vide табанџе. 5. у бразди дно.