Српски рјечник

1. та̀ван,* m. (pl. gen. та̏ва̑на̑) 1. der Boden, Plafond, die Felderdecke, lacunar [cf. поткупље, таванице]: ударио главом у таван. 2. der Boden, tabulatum supremum: на тавану. 3. Schicht, Lage, tabulatum: један таван купуса, један таван меса. 4. Stockwerk, tabulatum [vide под 1]: Кулу гради од двадест тавана. 5. der Fußboden, coassatio, [vide тле] cf. под [3]: Од тавана на ноге скочио.