Српски рјечник

та̀вни̑к, тавни́ка, m. 1. (у Сријему) округла котарица, на којој је одозго мала рупа на четири угла, у коју једва орах ући може; у овакијем се котарицама остављају ораси за божић. 2. прокоп испод земље, die Mine, cuniculus. [cf. лагум 2]. Овакови је прокоп био 1813 године у Лозници у шанцу, кроз који се ишло на воду.