Српски рјечник

тѐсти̑р,* тести́ра, m. 1. die Frеisprechung (eines Lehrburschen), emancipatio (?): је ли узео тестир? дао му је тестир. cf. справа [2]. 2. Erlaubniß, venia, licentia [vide допуштење]; [cf. слободан 2]: Не могу ти дати Биограда | Без тестира царева везира — Је ли тестир мало поиграти.