тѐсти̑р,*тести́ра, m.1.die Frеisprechung (eines Lehrburschen), emancipatio (?): је ли узео тестир?дао му је тестир.cf.справа[2]. 2.Erlaubniß, venia, licentia [videдопуштење]; [cf.слободан2]: Не могу ти дати Биограда | Без тестира царева везира — Је ли тестир мало поиграти.