тра̑г, m. (loc. тра́гу) 1.Fußstapfe, Spur, vestigium, н. п. зечји, коњски [cf.слијед; траканац2]: отишао трагом за њим; хајде без трага!(кад ко тјера кога); отиде без трага, spurlos; ући коме или чему у траг; потјерати коме траг; на траг!zurück!recede; Па се с друштвом враћа на трагове. 2.н. п. скупо без трага, übermaßen, uhgehener, immensum quantum: далеко без трага.3.Nachkommen, genus, videрод[3], cf.породица: Све су, царе, од трага мојега.