Српски рјечник

тра̏пити, пи̑м, v. impf. 1. (у Ц. г.) виноград, т. ј. [2] садити [1], setzen, sero: Него вино кратошију куком трапљену. 2. н. п. сриједу, петак, т. ј. мрсити [1] . cf. трапава недјеља.