у̀дарити [удрити], ри̑м v. pf.1.у што, auf etwas schlagen, percutio. [cf.бубнути, бунити, гарнути, генути, депити, депнути, дернути, дупити; лупити, лупнути; врезнути, одадријети3, одајачити, одалачити, ћопнути]. 2.на кога, stoßen, incurro; überfallen, invado, [cf.овлаисати]. 3.на кога, на што [cf.ринути2], den Weg einschlagen, viam ingredi versus —. 4.киша, sich ergießen, effundi; снијег; [cf.обратити2. 4а.крв из носа.5.legen, thun auf etwas, impono, н. п. обруч на кацу, седло на коња, хаљине на се или на слуге; Удри пиће на голиће; Удри, браца, пуца низ њедарца. 6.кога на колац, spießen, adigere stipitem per medium hominem: А војводе на коље удрите.7.у што, sich legen, nitor: ударило све у трговину, у писање књига и т. д.8.муке ударити коме, auf die Folter bringen, in tormenta dare. — 8a.ударити кога на муке, auch на шибу. — 8b.ударио сам на муку. — Маргиналија I.
издања. 9.ударити нокат, т. ј. побјећи: Ударише нокат уз Бањане. 10.удари га гуја, т. ј. уједе: Превари се, удари га гуја. 11.ударити печат, жиг.