Српски рјечник

у́ста, n. pf. 1. der Mund, os. [cf. жвале 2, жвалице, рилица 1, чељуст 2]. 2. das Maul, die Zunge: има зла уста, est dicax. Не говори на сва уста (кад ко што зло говори за у напредак). Приповиједа се у шали како је некакоме човјеку син казао да им је вук изио кобилу, а отац му рекне: „не говори на сва уста“, онда син метнувши на по уста три прста: „Богме и ждријебе.“