у́ста, n. pf.1.der Mund, os. [cf.жвале2, жвалице, рилица1, чељуст2]. 2.das Maul, die Zunge: има зла уста, est dicax. Не говори на сва уста (кад ко што зло говори за у напредак). Приповиједа се у шали како је некакоме човјеку син казао да им је вук изио кобилу, а отац му рекне: „не говори на сва уста“, онда син метнувши на по уста три прста: „Богме и ждријебе.“