у̀хватити [уватити, уфатити], ти̑м v. pf. [cf.ухитити (уитити)] 1.ertappen, fangen, capio, prehendo: Од куле су хабер ухватили.2.кад се ватра креше па труд не ће да се запали, каже се: не ће да ухвати, Feuer fangen, scintillas excipere: Не ухвати, да је Бог убије.