Српски рјечник

у̀хватити [уватити, уфатити], ти̑м v. pf. [cf. ухитити (уитити)] 1. ertappen, fangen, capio, prehendo: Од куле су хабер ухватили. 2. кад се ватра креше па труд не ће да се запали, каже се: не ће да ухвати, Feuer fangen, scintillas excipere: Не ухвати, да је Бог убије.