Српски рјечник

ча̀кта̑р, чакта́ра ча̏ктор, m. (у Ц. г.) die Schafglocke, tintinnabulum [cf. мједеница, цингара]: Те с угича саломи чактара, | Па га бачи у њедра јуначка — Да му дигне дебела чактора.