Српски рјечник

ча́мџија,* m. der Schieffzieher, helciarius. У почетку овога вијека (1800—1804) звали су се чамџије у Србији и у Босни војници Турскога закона који су из Босне на чамовима силазили у Биоград на стотине, и ондје се у дахија и осталијех поглавица Турскијех наимали у војничку службу. Чамџије су на овоме крају готово биле постале оно што су на источној страни биле крџалије, само што су крџалије биле све коњици и врло су се лијепо одијевале, а чамџије су биле пјешаци и слабо су мариле за лијепо одијело, али им је оружје (дуга пушка, два пиштоља и велики нож) било врло добро и чисто.