Српски рјечник

чѐкрк,* m. 1. Spulrad, rhombus. [cf. летњак, лечаник, 1 сукало, цјевњак 2]. 2. кад се што у висину диже, die Winde, Kloben, Hebezeug, artemon, trochlea [cf. стопа 2]: И тринесто ноја тице крило, | Па се крило на чекрк окреће, | Те казује који вјетар пуше.