Српски рјечник

чѐло, n. 1. die Stirn, frons. 2. горње чело vide зачеље. 3. чело главе, zu Kopfe, zu Häupten, ad verticem. 4. (у Рисну) дванаест сахата времена, н. п. дан је („од ждрака до мрака“) једно чело а ноћ је једно чело, а дан и ноћ су два чела (cf. ред 4): дошао сам из Рисна у Корјениће за једно чело, т. ј. 12 сахата.