Српски рјечник

ша̏ка, f. (pl. gen. ша̑ка̑) 1. die offene Hand, palma. 2. die Handvoll, manus, manipulus [cf. грст]: дај ми једну шаку брашна; на острву Мјету говори се: шаку вина, шаку круха и т. д., т. ј. мало.