Српски рјечник

ши́пак, пка, m. 1. (у Ц. г. и у приморју) Granatapfel, malum granatum [punica granatum L.; cf. љутак; медун 1, сладун 1, пуклаш]. 2. (у Лици) der Rosenstrauch, rosae frutex [rosa L.; cf. шипурика (шепурика), шипчаница]. 3. (österr. Hetschepetsche) die Hagebutte, fructus (bacca) rosae [L.]caninae. [cf. шипурак, сврбигуз]. Искесио зубе као лисица на шипак. 4. хоћеш шипак! eine Feige, wird nichts daraus, non auferes. [cf. њака]. 5. у јунца оно на врх рога, што послије спадне: још моме волу ни шипци нијесу спали.