Српски рјечник

2. ђа̏вољи̑, ља̑, ље̑ adj. (особито у Херц. и у Ц. г.) kein einziger, ne unus quidem: Сви су бези на Херцеговину | Док не дође бего Љубовићу; | А кад дође бего Љубовићу, | Али нема бега ђавољега.