ја̀бла̑н, m.1.italienische Pappel, populus pyramidalis [Mich.]. Јаблан, топола[1], јагњед и јасика, све је налик једно на друго, али се опет једно од другога разликује које мање које више: на јаблану гране расту уз дебло у висину и овога дрвета ја у Србији нијесам видио прије док нијесам дошао у Биоград; топола и јагњед може бити да је једно; јасике дебеле, као што су тополе и јагњеде ја нигда нијесам видио, премда их у Тршићкој планини има сила Божија. 2.некакав цвијет, das Pappelkraut, malva [trollius europeus L.]: Планине се наките јабланом.