ја̏гњи̑во [јањиво] n.(ст.)das Lammen, agnorum partus: „Да грдне цркве! а бијеснијех светаца! чудна мјеста за јагњиво! уставидете коње, да се пуста Бога намолимо“ (приповиједају да је рекао некакав Херцеговац кад је ударио поред некаква великог намастира). cf.јагњило.