Српски рјечник

ја̀ра̑н,* јара́на, m. der Freund, Vertraute, familiaris (у пјесмама каже се и дјевојци мјесто јараница) cf. друг [1], [јараник], пријатељ [1]: Ој ђевојко, мој стари јаране! — У ђевојке, у јарана мога — О јаране, боле ли те ране? | Да не боле, не б’ се ране звале.