Српски рјечник

љо̀ка̑ч, љока́ча m. 1. дрво што се теле љока, кад се крава музе, das (hölzerne) Werkzeug, um das Kalb abzutreiben, instrumentum abigendi vitulum. 2. (у Хрв.) vide приљубак. Млада мома плаву краву музе; | Младо момче к** теле љока; | Млада мома момку говорила: | Море момче! не преби љокача; | Не дамо ти огрепсти бакрача, | Нит' ћемо ти укуват' колача.