љо̀ка̑ч, љока́ча m.1.дрво што се теле љока, кад се крава музе, das (hölzerne) Werkzeug, um das Kalb abzutreiben, instrumentum abigendi vitulum. 2.(у Хрв.)videприљубак. Млада мома плаву краву музе; | Младо момче к** теле љока; | Млада мома момку говорила: | Море момче! не преби љокача; | Не дамо ти огрепсти бакрача, | Нит' ћемо ти укуват' колача.